Sport za mlade predstavlja edukativnu i socijalizacijsku aktivnost koja može da ulepša njihovo odrastanje i pripremi ih za uloge i odgovornosti u odraslom dobu. Istraživanja pokazuju da bavljenje sportom pozitivno utiče na mentalni, fizički i socio-emocionalni razvoj najmlađih. Osim fizičke aktivnosti kao najočiglednijeg benefita, izdvaja se i nekoliko dodatnih razloga zbog kojih je dobro da se omladina bavi sportom od ranog uzrasta:

1. Podižete samopouzdanje

Bavljenje sportom u velikoj meri pozitivno utiče na samopouzdanje i samopoštovanje. Mladi koji učestvuju u sportskim aktivnostima dobijaju pohvale i ohrabrenja od trenera, roditelja i ostatka ekipe, što doprinosi njihovom samopouzdanju. Mladi koji se bave sportom su manje depresivni i anksiozni zato što ih sport uči da veruju u svoje sposobnosti i budu ponosni na svoje uspehe.

Ipak, samopouzdanje treba da ostane na približno istom nivou i kada pobeđujete i kada gubite. Iz tog razloga potrebno je zadržati fokus na trudu koji ste uložili i vašem uživanju u sportu, umesto na tome da li ste ostvarili trijumf ili doživeli poraz. Konstruktivna kritika je, takođe, važan segment svakog treninga jer vam pomaže da naučite da prihvatite svoje nedostatke i radite na tome kako biste to ispravili i sledeći put bili bolji!

2. Razvijate socijalne veštine

Sport vam pomaže da razvijete socijalne veštine koje će vam koristiti tokom čitavog života. Baveći se sportom, učite o važnosti timskog rada i saradnje i upućeni ste, ne samo na svoje vršnjake, već i na trenere i ostale zaposlene u klubu. Takođe, usvajate liderske sposobnosti, veštine komunikacije i funkcionisanja u timu, što može značajno da vam pomogne u školi, na fakultetu, u budućoj poslovnoj karijeri i odnosima sa drugim ljudima iz okruženja.

Osim toga, biti deo sportske ekipe sa sobom nosi i druge benefite kao što su osećaj pripadnosti i mogućnost pronalaženja novih prijatelja. Na taj način obogaćujete svoj društveni krug van okvira porodice i škole/fakulteta.

3. Prihvatate poraz

Sport se, kao i život, sastoji od stalnih uspona i padova. Uvek će biti pobednika i gubitnika, pa treba biti spreman i na jedno i na drugo. Baveći se sportom, učite da poštujete svoje protivnike i pravila fer-pleja, kao i kako da prihvatite i dostojanstveno se nosite sa porazom umesto da budete obeshrabreni. Postajete svesni toga da ne možete stalno da budete u ulozi pobednika, odnosno da je sasvim u redu da ponekad doživite poraz. Osim toga, istraživanja pokazuju da mladi koji su aktivni u sportu pokazuju veću psihološku otpornost. Kroz sport učite da prevaziđete neuspeh, izvučete pouke, uvidite gde ste pogrešili i sledeće nedelje se ponovo vratite na teren još jači i spremniji!

Nema ničega lošeg u želji za pobedom i ispoljavanju takmičarskog duha. Ipak, ako izgubite, važno je da pružite ruku protivniku i budete veliki u porazu. Niko ne voli ogorčene gubitnike koji ne poštuju pravila i burno protestuju kada stvari ne idu njima u prilog.

4. Stičete disciplinu i emocionalnu kontrolu

Svaki sport od sportiste očekuje disciplinovanost, poštovanje autoriteta, strpljenje, posvećenost i sposobnost kontrolisanja negativnih emocija, koje će, neminovno, u nekom trenutku osetiti. Ovakvi kvaliteti vam pomažu da ostvarite svoje ciljeve, dostignete svoj puni potencijal i izborite se sa širokim spektrom drugih životnih izazova. Baveći se sportom, moraćete da poštujete određena pravila, sledite instrukcije i prihvatate odluke trenera.

Disciplina je na ceni u sportu, dok se loše ponašanje sankcioniše. Saslušati i ostvariti dobru komunikaciju sa trenerom i vršnjacima važna je veština koja vam može mnogo pomoći u životu!

5. Naučite da ne postoji JA u timu

Važno je da se naviknete na timski rad od ranog uzrasta. Tim ne čine dobri pojedinci, odnosno, on ne može da bude uspešan ukoliko svi članovi ekipe ne nauče da sarađuju, komuniciraju i rade na ostvarenju zajedničkog cilja. Zahvaljujući sportu, naučićete da funkcionišete u timu, da uvidite prednosti i mane ostalih saigrača i lakše donesete odluke i napravite plan i strategiju kako biste iz svoje ekipe izvukli maksimum. Uz to, učestvovanje u timskim sportovima vas uči da ne budete sebični.

„Mudrost” da udruženim snagama možete da postignete mnogo više negoli prateći samo lične želje i interese, jedna je od najvažnijih lekcija koje sport može da vam pruži!

6. Smanjujete rizik od raznih oboljenja

Ne kaže se džaba: „U zdravom telu — zdrav duh”. U zavisnosti od sporta, aktiviraju se različiti mišići tela, ali jedno je sigurno: povećava se izdržljivost i stiče se kondicija. Ovo je i te kako bitan faktor u prevenciji srčanih bolesti, moždanog udara, dijabetesa, raka debelog creva, raka dojke i mnogih drugih teških oboljenja.

Fizička aktivnost je veoma važna s obzirom na to da je 10 najvećih „bolesti ubica” u 50 najrazvijenijih zemalja sveta povezano upravo sa njenim manjkom ili potpunim nedostatkom. Zato je bitno uvek imati fizičku auktivnost i biti što češće u pokretu!

7. Vežbate mozak

Fizička aktivnost izoštrava vaše pamćenje i koncentraciju. Protok kiseonika u toku vežbanja je ključan faktor, ne samo zbog pluća, već i zarad mozga, koji se njime „hrani”. Čim mozak dobije dovoljno kiseonika, za uzvrat daje bolje rezultate i povećava kreativnost. S obzirom na to da se studenti neretko nađu u škripcu s vremenom uoči nedelja kolokvijuma i ispitnih rokova, koncentracija i dobra strategija učenja im je od ključne važnosti!

Koliko puta ste uhvatili sebe kako zurite u knjigu i gubite vreme, ne uspevajući da naučite ni slovce od onoga što ste prethodnih sat vremena čitali? Da vam se to ne bi dešavalo, pažljivo planirajte svoje vreme i, umesto neprekidnog automatskog čitanja, dopustite umu da odmori, provežbajte i — udišući kiseonik prekopotreban mozgu — udahnite život u iscrpljen organizam. Sledeći put kada imate neki važan sastanak, projekat ili ispit, uradite nekoliko vežbica i videćete kako ćete bolje proći!

8. Lakše ćete zaspati

Studenti, srednjoškolci, pa čak i osnovci ovih dana, pod velikim su pritiskom tokom školovanja. Dok brinete kako ćete ispuniti sve obaveze, a pritom stići i da se družite, bavite nekim hobijem ili da, generalno, imate malo slobodnog vremena, ne možete da se opustite i uživate u trenutku. Samim tim, češće se javlja i nesanica kao direktna posledica anksioznosti.

No, ima rešenja! Kada izmorite telo tokom vežbanja ili bavljenja nekim sportom, lakše zaspite i duže spavate. Redovno vežbanje vam pomaže da održite organizam u stalnom balansu i naviknete ga na „zdrave sate sna”. Samo nemojte vežbati neposredno pre spavanja jer tada „razdrmate” telo, a pred spavanje se treba umiriti. Da u narednim danima ne bude one stare: „Neće mi san na oči”, potrudite se da prethodno ispunite sve uslove kako biste ga prizvali. A trebaće vam — bliže nam se ispitni rokovi!

9. Smanjujete nivo stresa

Studije pokazuju da današnja omladina dnevno proživljava veći nivo stresa nego psihijatrijski pacijenti 1950-ih godina. Ogroman pritisak života u 21. veku čini da „milenijalci” budu sve više anksiozni, nervozni i depresivni, što direktno pogađa njihove misli i raspoloženje, a ono dodatno utiče na rad celog organizma. U tom slučaju, žlezde vam ne luče dovoljno hormona, što usporava sve metaboličke procese i ugrožava vaš imuni sistem, koji je i te kako važan u doba pandemije!

Međutim, postoji način da stres svedete na minimum! Fizička aktivnost smanjuje stres, teskobu i napetost, te povećava koncentraciju noradrenalina koji ublažava reakciju mozga na stres. Ovime pomažete svom telu, kako bi ono moglo da pomogne vama!

10. Ne brinite, budite srećni!

Kao što kaže čuveni rege pevač Bob Marli: „Don’t worry, be happy”, važno je držati nivo stresa pod kontrolom. Sport vam i u ovome pomaže tako što vas aktivira ubrzavajući rad srca i podstičući rad hormona. Na taj način, u vaš krvotok se oslobađaju endorfin i dopamin, takozvani „hormoni sreće”, koji čine da se osećate bolje, ispunjenije, zadovoljnije. Samim tim, ne osećate više toliki umor kao kada po ceo dan sedite ili, još gore, ležite. Nemojte samo menjati krevet za kauč i obrnuto, već se pokrenite! Time se lišavate negativne energije i menjate je srećom, čak i euforijom.

Kao što vidite, sport nije važan samo za fizičko, već i za psihičko zdravlje jer može pomoći i u ublažavanju osećaja depresije, koja je, prema studiji Globalno oterećenje bolestima (koju su 2000. godine sprovele Svetska zdravstvena organizacija i Svetska banka), zauzimala četvrto mesto od 96 najčešćih bolesti sa učešćem od 4,4% u ukupnom opterećenju bolestima u svetu. Prema toj prognozi, depresija će do 2030. godine postati vodeća dijagnostička kategorija u ukupnom opterećenju bolestima u svetu.

Da do toga ne bi došlo, ostanite aktivni!

Lista razloga zbog kojih je dobro da se bavite sportom sigurno se ne završava ovde. Dodatne prednosti uključivanja u sportske aktivnosti su zdraviji način života, postizanje boljeg uspeha u školi, veća fizička spremnost i kondicija itd.

Zato se pokrenite! Budite aktivni i zdravi!