Arhimed je jedan od najcenjenijih matematičara svih vremena. Bio je grčki matematičar, fizičar, inženjer, izumitelj i astronom. Rođen je 287. godine p. n. e. u gradu Sirkauzi, tadašnjoj grčkoj koloniji. Njegov otac, matematičar i astronom po imenu Phidias, je još tokom ranog detinjstva, Arhimedu usadio ljubav prema znanju. Rukovodio se načelom da deci treba dati znanje u ruke i da je na njima kako će oni to iskoristiti. Arhimed je usvojio očeva učenja koje je dogradio izvrsnim obrazovanjem u Sirkauzi, međutim to nije bilo dovoljno, pa odlazi u Aleksandriju, današnji Egipat, kako bi upotpunio svoje znanje.
U Aleksandriji se nalazila čuvena Aleksandrijska biblioteka, koju je osnovala dinastija Ptolomejevića. Tamo je radilo je mnogo mladih i sposobnih matematičara. Tokom školovanja upoznao je svog prijatelja za života Eratosten, sa kojim će razmenjivati brojna pisma sve do Arhimedove smrti. U pismima su nađena skoro sva otkrića i jednog i drugog naučnika.]
Nakon završetka školovanja, vratio se u svoju domovinu. Počeo je raditi kao dvorski astronom u palati Hijerona II, tadašnjeg kralja Sirakuze. Posao nije bio mnogo zahtevan, pa je imao dovoljno vremena za studij fizike, matematike i inženjerstva. U tom razdoblju Arhimed je otkrio svoj poznati princip korišćenja poluge.
Malo kasnije počinje Drugi punski rat. Kao i svi ostali i Arhimed se spremao za odbranu svog grada. Konstruisao je i gradio nekoliko ratnih mašina za odbranu Sirakuze od Rimljana. Neka od njih su „kandže“ za vađenje brodova iz vode, katapulti sa polugama, platforme za ispuštanje teškog kamenja… Takođe koristio je sistem velikih sočiva, kako bi zapalio rimske brodove. Tako je zadobio reputaciju ratnog naučnika, što će ga kasnije stići glave.
Arhimed je ubijen 212. p. n. e, za vreme opsade Sirakuze na Siciliji, gde je živeo praktično ceo svoj život. Postoji više verzija ovog događaja, iako je moguće da nijedna od njih nije istinita. Svakako jedna od najpoznatijih verzija je ta da Arhimed neposredno pre smrti proučava jedan dijagram, kada mu vojnik prilazi, a matematičar uzvikuje: „Noli turbare circulos meos“ odnostno “Ne diraj moje krugove“. Doduše teško je poverovati da se Arhimed mogao razumijeti s Rimljaninom, jer je on govorio grčki, a vojnik latinski.
Uzrok smrti poznat je zahvaljujući Plutarhovom životopisu vojskovođe Marcela. U životopisu, Plutarh kaže da se Marcel ljutio i bio ogorčen na vojnika koji je ubio Arhimeda. Ali onu poznatu rečenicu koja se pripisuje Arhimedu: „Noli turbare circulos meos“, nije ostavio Plutarh nego istoričar Valerije Maksim. On je napisao: „Smatrajući da ove reči vređaju moć pobednika vojnik mu je odsekao glavu i Arhimedova krv poprskala je njegov rad“.
Izvori:
https://srednjeskole.edukacija.rs/biografije-poznatih-licnosti/arhimed
http://static.astronomija.org.rs/razno/zanimljivo/arhimed.htm
https://sites.google.com/site/slavnifizicari/alessandro-volta/kratka-biografija
https://naukakrozprice.rs/arhimedove-masine/
https://elementarium.cpn.rs/naucne-vesti/arhimed/?script=lat
https://hr.puntomarinero.com/archimedes-biography-personal-life-contribution/
http://www.izreke-citati.com/ne-dirajte-moje-krugove-arhimed/
Autor: Iva Nikolić
Leave A Comment