Dajte mi oslonac i podići ću Zemlju! uzvik je koji se pripisuje velikom naučniku i najvećem antičkom matematičaru, Arhimedu. Jednom prilikom, napisao je pismo sirakuskom kralju Hieronu II, u kojem tvrdi da se određenom silom može pokrenuti bilo koji predmet, samo ako se koristi poluga. Dovoljno je delovati malom silom na jedan krak veoma dugačke poluge i pustiti da onaj drugi, kratki krak, deluje na teret. Međutim, da je znao kolika je masa naše planete, čak bi se i on zamislio.
U mehanici je poznat kao čovek koji je otkrio princip rada poluge, koji su Sirakužani koristili u Drugom punskom ratu, kako bi okretali rimske brodove. Međutim to nije jedini doprinos koji je Arhimed dao svom gradu tokom rata. Konstruisao je više ratnih mašina, među kojima su: sistem velikih sočiva, kojima su palili rimske brodove, „kandže” za vađenje brodova iz vode, precizniji i snažniji katapulti koiji su sada imali i poluge, platforme za ispuštanje teškog kamenja i hidraulični propeleri, koji mogu prebaciti vodu s nižih nivoa na više.
Geometriju je smatrao svojom najvećom ambicijom. Prvi je osmislio algoritam kojim se dobija približna vrednost broja Pi, koji se danas zove Arhimedova konstanta. To je učinio opisivanjem i upisivanjem pravilnih poligona u krug. Ispalo je da broj Pi iznosi oko 3,14. Izračunao je površine i volumene mnogih tela i odredio je njihovo težište. Našao da se volumeni kupe, lopte i valjka jednakih visina i poluprečnika odnose kao 1:2:3.
U jednom radu pronašao je način za zapis velikih brojeva, nazive tih brojeva i metode za računanje količine peska koja bi bila potrebna za popunjavanje celog univerzuma. Njegovi pronalasci su bili daleko ispred vremena u kojem je živeo. Konstruisao je i planetarijum, koji je jasno demonstrirao kretanje Sunca i planeta.
Pored ovih otkrića, poznat je i po osnivanju hidrostatičkog zakona, tj. Arhimedovog zakona, po kojem ga danas najviše pamtimo. Legenda kaže da je do ovog shvatanja Arhimed došao kada je jednom prilikom ulazio u kadu i shvatio da je volumen vode jednak volumenu njegovog potopljenog tela. Ushićen otkrićem go je izleteo iz kade i potrčao ulicama Sirakuze vičući: „Eureka, eureka!”. Veruje se da je poticaj za ovo otkriće dobio od vladara Sirakuze koji mu je postavio zadatak da ispita je li se jedna od njegovih kruna sastoji od čistoga zlata ili sadrži i srebro. Arhimed je krunu potopio u vodu i merenjem istisnute vode otkrio zapreminu. Vagom je izmerio njenu masu, pa potom i gustinu. Taj je podatak uporedio s gustinom čistoga zlata i tako razrešio svoj zadatak.
Izvori:
https://srednjeskole.edukacija.rs/biografije-poznatih-licnosti/arhimed
http://static.astronomija.org.rs/razno/zanimljivo/arhimed.htm
https://sites.google.com/site/slavnifizicari/alessandro-volta/kratka-biografija
https://naukakrozprice.rs/arhimedove-masine/
https://elementarium.cpn.rs/naucne-vesti/arhimed/?script=lat
https://hr.puntomarinero.com/archimedes-biography-personal-life-contribution/
http://www.izreke-citati.com/ne-dirajte-moje-krugove-arhimed/
https://about-history.com/the-inventions-of-archimedes-that-are-still-in-use-today/
Autor: Iva Nikolić
Leave A Comment