Komedija između knjige i filma

Svoje poreklo komedija vodi iz stare Grčke, iz uličnih svetkovina na kojima se vesela skupina maskiranih učesnika (komosa) zabavljala na račun ljudi i bogova. Ovaj žanr je bio popularan u svim slojevima društva, i danas jednako poznat i izvođen. Komedija se pojavljivala u više alternativnih formi, a njeni zakoni nisu strogo postavljeni, jedino je bitno da izaziva smeh. U proučavanju komedije, brojni filozofi davali su i sopstveno tumačenje smeha, a taj smeh potiče još iz Aristotelove definicije komedije, kao dela koje oponaša ljude nižeg karaktera.

Ponašanje likova iz komedije je ružno, ali ne nanosi bol, a ovi likovi imaju tipske osobine (škrtac, lažni učenjak, hvalisavi vojnik, raskalašna mlada udovica, stranac koji ne govori dobro jezik…) ili nose maske alazon (ličnost sa apsurnim ili ekstravagantnim pretenzijama; o sebi misli da je iznad drugih, a izražen je nesklad između vizije i onoga što stvarno jeste) i bomolohos (ličnost koja tera šalu sa alazonom i iskorišćava njegove slabosti; lukavi seljak i rob šaljivdžija, kako se pojavljuje kod Aristofana; njegov zadatak je da stvari okreće na šalu).

Naročito je italijanska komedija del arte (comedia dell’arte) na scenu uvela brojne maske i ustaljene komične tipove. Te italijanske maske imale su lokalna obeležja: Pantalone je bio mletački trgovac, Dotore je bio iz Bolonje i znao je prava, Arlekino je seljak iz Bergama, Skaramuče je napuljski pustolov, a Kapetan je bio plemić. Ove maske u Fransukoj dobijaju ljudkse karakteristike, pa je Kapetan sujeta i kukavičluk, Skaramuče je odraz lopovluka i nametljivosti, Brigela je bezobrazan i smutljiv sluga, Arlekin je prostodušni nespretnjaković, Dotore je pedant filozofije, a Pantalone je starac, bedan i glup.

Komedija je proistekla iz drame, zbog čega je zadržala njene osnovne odlike, kao što su postojanje dijaloga i razvoj radnje od uvoda do raspleta. Mada postoji veliki broj podvrsta, napoznatije su komedija naravi (u kojoj se ismevaju negativne pojave u društvu ili pojedinim slojevima) komedija karaktera (u kojoj se ismevaju poroci pojedinca, koji predstavljaju opšte ljudske mane i koji od pojedinca prave tipičan lik – tvrdicu, hvalisavca, licemera) i komedija intrige (u kojoj se radnja zasniva na zamršenom zapletu, punom neočekivanih obrta).

Osim toga, popularne su i alternativne vrste komedija, kao što su farsa (kratki komad, prvo izvođen kao šala na kraju pozorišnog dela) vodvilj (francuski naziv za farsu, čiji je osnovni cilj da zabavi i koji ne karakteriše likove) i tragikomedija (naziv nosi jer nema tragičan kraj).

Kada je u pitanju filmski žanr, komedija prati osnovne dramske odrednice, a njen zadatak je takođe da kod publike izazove smeh. Bavi se smešnim ljudskim karakterima, osobinama i situacijama i usmerena je na ismevanje ljudskih mana i slabosti. Komično na filmu često je nešto prekomerno, uvećano ili umanjeno, predstavljeno kao devijacija od svakodnevnog života, pa je tako i fizički izgled bitan ili čak presudan za komični utisak.

Filmska komika postiže se dijalogom i izražajnim sredstvima, odnosno onim što proističe iz tehnički izvodljivih i estetičkih osobina filma (snažnom vizuelnom dinamikom, minzanscensko-montažnim komičnim rešenjima, zvučnom pantomimom). Kao prva filmska komedija uzima se Lumijerov Poliveni polivač iz 1895, u kom je prikazano kako se nakvasio čovek koji je polivao cveće.

Komedije se dele u dve grupe, komediju led, sa dobro tempiranim šalama i skečevima, i komediju situacije, koja se javlja unutar priče (na televiziji je poseban žanr, uglavnom TV serija, a popularni naziv im je sitkom. Najčešće se prati svakodnevni život porodice, koja neprestano zapada u smešne situacije. Na filmu, se pod ovim pojmom podrazumeva svaka komičnost koja je izazvana situacijom u kojoj se našao lik.).
Kao i književni žanr, i filmski žanr komedije podeljen je u više podvrsta, pa se tako susrećemo sa:

Slepstik komedijom – komedija improvizacije, nasilja i dekstrukcije, kombinacija komedije del arte, vodvilja, pantomime i cirkusa. Vrlo dinamičan žanr.

Skrubol komedijom – vrsta američke filmske komedije u kojoj su dominirale teme iz bračnih života, a postupci glavnih likova bili su ekscentrični, što ih je dovodilo u neobične situacije. Nastanak ove podvrste vezuje se za period ekonomske krize i socijalne nesigurnosti. Radnja se razvijala brzo, a kraj je uvek imao nagli srećni kraj, koji je delovao ironično u odnosu na prethodnu radnju.

Romantičnom komedijom – pored humora, sadrži i tužnu ili nostalgičnu radnju. U njoj su prikazani likovi koji prolaze kroz iskušenja, a osećanja su im i smešna i tužna. Njihovi postupci su komični, a situacije u kojima se nalaze, izazivaju saosećanje. Likovi su skloni sanjarenju, a osnovna ideja je dvoje ljudi koji se sreću, i uprokos privlačnosti, ne mogu biti zajedno, da bi na kraju shvatili da su idealan par.

Crnom komedijom – vrsta filmova sa mračnim i opasnim stranama života. Sadrže agresivnu ironiju, koja ismeva zlo u čoveku i društvu. To su filmovi u kojima dominira crni humor, pa se ozbiljne stvari iz života (smrt, bolest) humorizuju.

Parodijom – zabavni, komercijalni film, na komičan način oponaša drugo umetničko delo, tako što zadržava oblik i formalne odrednice dela koje parodira, dok u novo delo unosi komični sadržaj. Cilj je da ismeje stil ili motiv originalnog dela.

Neke od popularnijih komedija:
• The gentlemen (2020)
• Once upon a time in Hollywood (2019)
• Duplex (2003)
• Dirty rotten scoundrels (1988)
• This is the end (2013)
• Game night (2018)
• Knives out (2019)
• Hot fuzz (2007)
• Coming to America (1988)
• 9 to 5 (1980)
• Bridesmaids (2011)

Izvori:
Zdenko Lešić, Teorija književnosti
https://filmska.lzmk.hr/natuknica.aspx?ID=2747
http://film.lzmk.hr/clanak.aspx?id=830

Sve o filmu